Одбојкашки савез Србије прогласио је 23. април 2008. Даном одбојке у Србији.
Тога дана у 12 часова у 11 градова у Србији реализована је акција ”Лопте у школе”.
Међу тим градовима нашао се и Љиг. Чедомир Недељковић, наш суграђанин и функционер ОСС уручио је лопте представницима наше школе.
Уједно су проглашени и најбољи одбојкаши основно-школци, Душица Перуничић и Немања Стевановић.
U petak 18. aprila 2008. godine, u okviru 27 MEMORIJALA ČIKA DUŠKO JOVANOVIĆ, u Ljigu je održana promotivna orjentiring trka na kojoj je učestvovalo 200 orjentiraca.
Po prvi put sa kartom u ruci trčalo je i 27 učenika OŠ“Sava Kerković“ iz Ljiga.
Oni su se nakon jednodnevne male škole orjentiringa, koju im je održala Milanka Arsić, iz PD“Pobeda“ Beograd, odlično se snašli, na ulicama svoga grada u potrazi za skrivenim kontrolama.
U kategoriji devojčica najuspešnija je bila Ivana Ćirjanić i Nevena Janković.
A među dečacima najbolje se orjentisao Bogdan Obradović, zatim Javan Đorđević i Stefan Stijović.
Ova trka bi trebalo da bude početak uvođenja nove generacije ljiških osnovnoškolaca u ovaj zanimljivi sport, posebno imajući u vidu da je ljiški kraj pokriven brojnim orjentiring kartama!
ОШ „Сава Керковић” нашла се међу 26 школа којима су 26. фебруара 2008. године у Влади Србије у Београду, уручени су сертификати о успешно завршеном програму „ Школа без насиља - ка сигурном и подстицајном окружењу за децу”.Програм „ Школа без насиља” намењен је ученицима основних школа, а покренут је са циљем смањења насиља над децом и међу децом . Да би се то постигло, програм се реализује путем активног укључивања свих учесника у школском животу.
ОШ”Сава Керковић” ушла је у пројекат у марту 2006. године. После првих истраживања и добијених резултата који су пружили слику о овом проблему, кренуло се са низом акција. Донета су одељенска и школска правила, формирана је интерна и спољашна заштитна мрежа, одржане су представе Форум театра.
Ово је тренутно једина школа у Колубарском округу која је добила ово значајно признање.
Деца гледају насиље где год се окрену, на улици, на телевизији, у филмовима, у породици и школи… Домаће и стране медијске црне хронике препуне су вршњачког и свакојаког малтретирања, често и с кобним последицама. За разлику од ране на телу, ожиљци на души могу се носити цео живот, попут белега који никад неће избледети. На који начин школа може да промени навике и атмосферу у оваквом друштвеном контексту? У септембру 2005. у Србији је покренут пројекат за смањење насиља над децом и међу децом, а данас, две и по године касније, назиру се први резултати.
Двадесет шест основних школа у Србији укључених у Програм „Школа без насиља - ка сигурном и подстицајном окружењу за децу“ добило је сертификат о успешно завршеном програму .
